MAĐARSKA: Kako se snaći u Budimpešti bez agencije

Zgrada Parlamenta

Možda je zanemarena jaka reč ali imamo osećaj da se Budimpešti ne daje onoliko pažnje i poštovanja kao atraktivnoj destinaciji, koju recimo, Beč ili Prag uživaju. Da li je to zato što nam je ova metropola najbliža od navedenih pa ljudima ne zvuči preterano atraktivno, jer možete da je obiđete uvek preko organizovanih tura za svega 15ak eura? Možda je ipak nešto drugo posredi, mi ne znamo, ali svakako da želimo da Budimpešti branimo čast i ukažemo na njene lepote od kojih je savršeno satkana.

Spomenik na trgu Heroja


Ima li šta lepše od starog grada, kraj velike reke koju premošćuje sa sedam veličanstvenih mostova dok mu ulice krasi sjajna i očuvana arhitektura? Dva grada kraj velike reke sa sjajnom i očuvanom arhitekturom, spojeni u jedan sa onih sedam mostova, e to je jedino lepše!
Imamo sreću da nam je Budimpešta blizu ali to nije razlog da je uzimamo zdravo za gotovo. Mi nismo. Oboje smo je posetili u prošlosti ali ovo nam je bio prvi put da tamo idemo zimi uoči Nove godine.



Stvar koju ne smete prevideti svakako jesu gužve uoči praznika. Ukoliko idete svojim prevozom i možete da utičete na koji granični prelaz ćete ići nikako nemojte da idete na Horgoš. Izbegavajte ga u širem luku. Mi smo pogrešili  i posle traćenja sat vremena u mestu, imali smo sreću da možemo da se okrenemo i uputimo na prelaz  Bački Vinogradi. Treba da znate da su i tamo gužve u ovom periodu ali bitna stvar je – da ćete preći granicu. Za one na Horgošu nismo sigurni gde su dočekali Novu.
Smeštaj

Mali hotel Gloria na par kilometara od centra grada nam je definitivno osvojio srca. Simpatičan spolja, takav i iznutra bio je objekat najpovoljniji koji smo u datom momentu mogli pronaći. Bilo je prilike da bukiramo hotel na brodu nedaleko od Parlamenta ali smo na okrutan način otkrili da Booking-ova fora “još samo jedna jedinica preostala” nije uvek blef! Tako da – Glorija. Nismo sigurni zašto ali zbog uskih hodnika i sobe u potkrovlju imali smo utisak kao da boravimo u nekom planinskom domu ili tome slično, a u sred smo nizije.
Elem, hotel sa zaista korektnim odnosom cene i kvaliteta. Soba jeste čišćena ali nije baš najčistija što je posledica starosti objekta i broja gostiju. Ali ništa strašno, boravak je ugodan. Doručak je standardni švedski sto sa malim propustom izostanka voća. 


Od hotela do metroa nam je trebalo 10 minuta pešačenja i još 20 za vožnju ispod površine zemlje i u centru smo! Sistem podzemne železnice je stvarno vrhunski organizovan i povezan. Voz se skoro nikad ne čeka duže od 5 minuta.
Metro - raritet za ljude iz srbije 
(kako se snaći)

Naravno da ovo nije bio naš prvi susret sa metroom ali budući da je naš glavni grad, a samim tim i cela zemlja svetlosnim godinama daleko od izgradnje jednog ovakvog sistema, vožnja metroom uvek nosi jednu dozu uzbuđenja. Budimpešta ima 5 linija metroa. Nama krucijalna bila je plava koja super povezuje deo grada gde smo odseli (ulazili smo na stanici Nagyvárad tér) i strogi centar (stanice: Deák Ferenc tér koja vodi do Bazilike Sv. Stefana i stanice Kálvin tér i Ferenciek tere koje vode do Vaci ulice). Pored ove, za turiste must have što bi se reklo, su crvena i žuta. Prva vas vozi tačno ispred zgrade Parlamenta (stanica Kossuth Lajos tér) ili preko puta iste tvorevine, ispod Dunava, u budimski deo grada (stanica Batthyány tér). Žuta patrolira do najvećeg trga u gradu, bolje poznatog kao Trg Heroja (silazak na stanici Hősök tere). To je to manje više, ukoliko grad obilazite bez automobila. Što je svakako preporuka od nas. Kako zbog celokupnog doživljaja tako i zbog parkinga, koji se plaća (mislimo) u celom gradu.
Što se tiče cene metroa. Vožnja u jednom pravcu je nešto više od eura (350 HUF). Ukoliko u gradu boravite više dana naša preporuka je blok od 10 karata jer je tada cena povoljnija, manje od eura (300 HUF). Savet vam je da obavezno kupujete karte, bez obzira što nikakvog vida kontrole nema. Mi smo se pitali kako oni proveravaju da li ljudi kupuju karte jer se sve odvija brzo i veliki broj ljudi je u  pitanju. Tako da, nemojte da se opustite što ne vidite lica sa legitimacijama kako šetaju po vagonima. To im nije opcija. Kad odluče da kontrolišu samo se posade na svaki izlaz i proveravaju kada ste kartu (ako je imate) čekirali na nekom od poprilično demode aparata. Od poznanice znamo da je kaznu platila 50 eura. Vrlo su rigidni po ovom pitanju.
Šta obići?


Gledajući mapu Budimpešte uočljivo je da se grad može podeliti na tri turističke zone. Prva zona je svakako centar i deo oko njega. Tu su Vaci ulica, Katedrala Svetog Stefana, Budapest eye, zgrada Parlamenta, Sinagoga (Rumbach zsinagóga). Preko Dunava i Lančanog mosta je Ribarski bastion, Budimski dvorac i Citadela što čini drugu zonu. Nešto severnije je treća celina sa Trgom Heroja kao glavnim predstavnikom ove zone. Tu je još i prelepi park sa Vajdahunyad zamkom i Anonimusom koji strpljivo čeka novu turu stranih srednjoškolca da im udeli nešto mudrosti. Ovaj deo nažalost nismo obišli jer smo imali malo vremena i nije nam bio baš usput. Ostaje nam kao zadatak za sledeću posetu a do tad ćemo se služiti slikama iz prethodih poseta sa ovih lokacija.

 1. Katedrala sv Stefana

Kao što smo napisali, plava linija metroa nas je vodila do samog centra Budimpešte, do Katedrale Svetog Stefana. U Budimpešti smo proveli ukupno tri dana i kako smo stigli u večernjim satima u grad, odlučili smo da odemo do centra, posetimo božićne markete i osetimo novogodišnji duh i čari kojima raspolaže mađarska prestonica u ovom periodu. A tamo u najmanju ruku atmosfera iz božićnog filma. Samo što nije bilo snega, već kiša. Dakle neki nepopularni film je u pitanju. Šalu na stranu. Božićni market koji se ovde nalazi je jedan od tri (za koje smo mi znali) koliko ih ima u gradu. Na centru ne mnogo velikog trga velika jelka sa svodom lampica koje se sa njenog vrha spuštaju poput šatorskog svoda a oko nje mini klizalište. I sve to ispred katedrale. Malo je reći da nam se svideo ovaj nesvakidašnji prizor. Okolo su bile tradicionalne brvnare raznoraznih sadržaja i stolovi sa klupama. Užitak bi bio potpun da kiša dosadna nije padala kao da je oktobar. 


Budući da smo bili praznih stomaka dali smo se u potragu za hranom. Posle detaljnog razgledanja šta-gde ima odlučili smo da okusimo njihove specijalitete koje su, kao na vašaru nudili ispod nekoliko šatora. U ponudi je bilo mnogo raznih jela, nešto raspoznajete šta je (kao sarmu npr.) a ostalo nemate pojma šta je i nigde ne možete ni da saznate jer je sve na mađarskom. Takođe ni cenu ne možete precizno utvrditi jer je kvazi meni jedno 3 metra od vas u A4 formatu i to na zidu do kog ne možete da dođete. Ipak, bez obzira na poteškoće hteli smo da budemo pravi turisti i ponašamo se u duhu događaja. Kao što smo mi težili da budemo u prazničnom duhu i jedemo na božićnom marketu, komšije Mađari baš i nisu bili praznično raspoloženi (darežljivi). Ta naša težnja nas je stajala 25 eura za tanjir piletine i krompira i tanjir grilovanog povrća! U prvi mah ne razmišljate toliko o tome dok plaćate u forintama u onoj gužvi ali posle dođe u glavu. Posebno kada se apsolutno razočarate u jelo. Moramo da naglasimo da nas ovakav iznos nije zatekao nigde, ni u jednom restoranu ili fast food-u u kom smo jeli u narednim danima. Dakle ne baš sjajno iskustvo što se gastronomije na božićnim marketima tiče.


Na drugu stranu grad je zaista prelepo dekorisan a arhitektura samog centra samo upotpunjuje ugođaj. Na bazilici Sv. Stefana se na svakih pola sata ili sat vremena pušta 3D projekcija. Sva rasveta se na trgu pogasi i možete da uživate u zanimljivom programu. Videli smo da stoji obaveštenje da bi trebalo staviti 3D naočare radi potpunog ugođaja ali mi nismo uspeli da otkrijemo gde se naočare izdaju. Bez obzira na to projekcija je super i treba je pogledati. 

2. Vorošmarti trg (Vörösmarty tér)

Želeli smo da dođemo do čuvene Vaci ulice te smo se najpre uputili prema Vorošmarti trgu, koji se zapravo nalazi na početku slavne ulice. Ovaj trg je dosta veći od onog gde se nalazi katedrala Svetog Stefana, te su Mađari to iskoristili da na njega smeste još više brvnara, stolova i klupa, nego što ih je bilo kod Katedrale. Sa ovog trga može da se ode i u ulicu mode.
Ogromna jelka je bila okićena na samom početku Vaci ulice a naš plan je bio da upravo na ovom trgu dočekamo Novu godinu. No, do Nove godine nas je delio još jedan dan, tako da smo prvo veče proveli u laganoj šetnji, tumarajući okićenim ulicama dok nas je svuda pratio miris kuvanog vina i cimeta na kurtoš kolaču.


 3. Vaci Ulica (Váci utca)

Vaci ulica je najpoznatija ulica u Budimpešti. U njoj se nalaze brojni kafići, restorani kao i prodavnice garderobe. Cene su im nešto jače nego kod nas, kao i standard ali ako volite kupovinu to ne bi trebalo da vam predstavlja problem. Iz ove ulice može da se dospe u ulicu mode (Fashion street) koja sadrži nešto ekskluzivnije lokale pa je za šopingholičare ovde sve na jednom mestu. Sa oba kraja Vaci ulice se nalaze mesta koje treba obići. S jednog kraja je već spomenti  Vorošmarti trg a nasuprot njemu je Centralni market (Nagy Vásárcsarnok). Upravo odavde smo krenuli drugog dana u novi pohod  na preostale znamenitosti u centru grada. 


4. Market (Central Market Hall)

Ogroman market u zatvorenom prostoru. Ovde možete pronaći sve što jednom turisti a i gurmanu treba. U prizemlju su dobro poznati mađarski delikatesi, sjajni sirevi i pregršt suhomesnatih delikatesa. Na spratu se nalaze razni suveniri, garderoba i novogodišni artikli raznih boja i oblika (ovo poslednje je verovatno ponuda samo tokom novogodišnjih praznika).


Svakako se treba promuvati po marketu jer su recimo suveniri ovde najpovoljniji (magnet za evro) ali je savet da se ne zadržavate dugo jer je roba uglavnom na svim štandovima ista, kao i cena.


 5. Parlament

Do Parlamenta, iako je blizu centra, išli smo metroom (jedna stanica) jer je bila zima. Preporuka je da se do Parlamenta dođe uz Dunav i pritom obiđu i “Cipele na obali Dunava”. Ovaj nesvakidašnji spomenik u spomen nastradalih Jevreja u Drugom svetskom ratu nije posećen od strane nas ovom prilikom (jer znate, metro) ali opravdanje nalazimo u izuzetnom vetru i hladnoći koju je on nesebično delio.




Sama zgrada Parlamenta zaista oduševljava svojom lepotom i veličinom. Tu nema mnogo šta da se doda. Samo, vau! Posetite treću najveću zgradu parlamenta na svetu.
Budući da smo ceo dan obilazili grad peške i da se nismo baš propisno raspitali za ulaznice za parlament ostali smo bez istih jer se prodaju samo do 15 časova. Nije baš da smo se razočarali jer nam nije bilo na listi prioriteta. Ipak lobi zgrade u koji se može ući besplatno nam je pružio sklonište od zime i besplatan wi-fi za kačenje novog storija.
U blizini se nalazi mnoštvo monumenata značajnih ličnosti od kojih bi mi izdvojili spomenike Kossuth Lajos i Imre Nagy. Sa pozicije ovog drugog pruža se super pogled na Parlament.



Budimski deo grada
Spomenik Sv. Stefanu Mađarskom ispred Ribarskog Bastiona

Bivša prestonica Mađarske, odnosno ono što se tamo nalazi možda najpotpunije pokazuje svu raskoš koja krasi čitav grad, kao i težnju tamošnjih vlasti da  to nasleđe očuvaju i unaprede. Jer šta možete da kažete za grad koji u istom periodu izgradnje zgrade Parlamenta (koja je u to vreme najveća na svetu te vrste!) uporedo započinje izgradnju utvrđenja na budimskoj strani – Ribarski bastion. Dakle krajem 19. veka pejzaž Budimpešte se zauvek izmenio i dobio dva najveća simbola grada. 


Ono što fascinira u vezi Ribarskog bastiona jeste to da ova tvrđava sa sedam kula nije građena za ratne potrebe već isključivo iz estetskih razloga i bogaćenja turističke ponude. Osim divnog pogleda sa bastiona možete da uočite da u panorami nema nebodera kao u većini metropola. Na ovo se odnosi onaj deo o težini vlasti da očuvaju arhitektonsko nasleđe. Zakonom je zabranjeno da bilo koja građevina prelazi visinu od 96 metara. Upravo toliko u visinu idu zgrada Parlamenta i Bazilika Svetog Stefana, dve najviše zgrade u Budimpešti.



Najlepši i najpopularniji put do budimske strane je preko Lančanog mosta ali mi nismo tamo došli na taj način. Budući da smo već bili kod Parlamenta rešili smo da se provozamo još jednu stanicu dalje na crvenoj liniji i pređemo na drugu stranu. Zanimljivo je da ova linija metroa na toj deonici ide ispod reke. Odatle smo malo prošetali kejom kako bi stigli do gondole koja vozi turiste gore na Bastion. Duž celog šetališta se pruža predivan pogled na zgradu Parlamenta.

Budimski pejzaž je drugačiji od Peštanskog. Ovde dominiraju brdašca, pa se to odražava i na ulice. Sasvim je drugačije okruženje pa i to može biti razlog da na ovaj način stignete do Bastiona i Budimskog dvorca. U povratku pređete Lančani most i onda je tura kompletna.

Lančani most



6. Budimski dvorac, Ribarski bastion (Fisherman's Bastion) i crkva Svetog Mateje 
Do Bastiona i Budimskog dvorca, kao i ostalih znamenitosti koje se nalaze u ovom delu možete na nekoliko načina da stignete.


Najpopularniji je vožnja gondolom (Budvári Sikló)koja prevozi ljude još iz 19. veka. Dok čekate u redu kako bi kupili kartu i ukrcali se u kabine neprestano će vam dosađivati promoteri koji vas ubeđuju da odustanete od čekanja u redu i odete sa njima. Oni naime nude prevoz električnim mini busevima za skoro istu cenu i poprilično su dosadni. Treći način je da krenete peške uz stepenice i mostove koji prelaze preko vertikalnog “kanala” kojim ide gondola. Mi smo se odlučili za gondolu jer nam se činilo zanimljivo i romantično. Vožnja u jednom pravcu traje oko minut-dva. Maji se dopalo (verovatno zbog kolena, jer nije morala da ide uz stepenice), mene i nije toliko oduševilo ali je ok probati. Naredni put ćemo sigurno peške i u proleće. Zima nas je dosta remetila i sputavala u sprovođenju planova taj dan. Kako smo se penjali na gore tako se i vreme kvarilo da bi na kraju Bastion obilazili po kiši. To je i glavni razlog što smo Budimski dvorac “prešli”, onako, samo ovlaš. Akcenat nam je bio na Bastionu i Crkvi Svetog Mateje.

Kapija Budimskog dvorca

Bastion bajkovito lep, belog mermera kao zubi posle kolgejta. Sigurno je doživljaj još lepši tokom sunčanih dana ali šta da se radi kad je prilika bila takva. Osećate se kao da ste u najavnoj špici Diznijevog filma dok stojite tamo a pogled koji se proteže je takođe fantastičan.


Crkva Sv. Mateje


Na budimskom uzvišenju se pored Bastiona i dvorca nalazi i Citadela koju nismo ni spomenuli niti obišli. Ona se nalazi malo dalje od ovih znamenitosti pa smo smatrali da nije vredno šetnje dok vetar sa Dunava brije u svom najboljem izdanju. Takođe dok šetate ka Bastionu naićete na nedavno otvoren muzej posvećen Hudiniju u kom možete čak i da isprobate neki od slavnih trikova (čitaj: zamki) ovog velikog iluzioniste.



Gde jesti?

 1. Absolut Pho
Vijetnamska kuhinja poznata po ogromnim čobama “pho”. Zamerka je što nemaju vegetarijansku čorbu, ali zato se kod njih mogu probati sjajne prolećne vege rolnice. Preporuka je uzeti dve porcije, pošto su vrlo male. 

2. Vintage garden


Romantičan kafić sa prelepom baštom stvoren za uživanje, kako u ambijentu tako i u hrani. Topla preporuka Oreo cheasecake. Cene su malo veće, ali definitivno vredi probati. Ovde smo bili u proleće, nismo sigurni da li je bašta otvorena i zimi.



3. Cat caffe
Ako ste ljubitelji mačaka kao i mi, onda je ovaj kafić stvoren za vas. Životinje koje slobodno šetaju svuda po kafiću uz sjajan Chai latte će vam pružiti zanimaciju dok pravite pauzu tokom obilaska grada.  



4. Vapiano


Ukoliko ste u potrazi sa italijanskom hranom, onda je naša preporuka ovaj poznati lanac restorana. Hrana je vrlo ukusna ali neke porcije bi mogle biti veće. 



5. Central Market Hall

Unutar marketa se nalazi i deo sa restoranima. Naša preporuka je Fakanal restoran u kojem možete probati tradicionalni mađarski gulaš ali i razna jela od povrća. 




6. Bamba Marha Burger

Posebno bi naglasili ove burgere nedaleko od Katedrale. Nakon celodnevnog obilaska grada i nešto dužeg odmora u hotelu, relativno kasno smo krenuli u grad za novogodišnju noć. Nadali smo se da ćemo jesti u Meku,jer oni rade.. ono, uvek, ali to veče nisu. Našli smo ovaj lokal i ljudi rade i u pola 12 za Novu godinu! Prave zaista sjajne burgere i ako čitate ovo i nađete se u blizini skokinte na klopu. Nećete zažaliti.


7. Pad thai wokbar - ne!
Nama se nije dopao. Hrana nije opravdala recenzije koje su ga preporučile. 
Menjačnice

Menjačnice pored provizije koju imaju u razlici kursa uzimaju dodatnu proviziju ili kako je već nazivaju ne znamo jer piše ma mađarskom. Zato nemojte da se iznenadite ako dobijete iznos manji od onog kog ste izračunali. Većina menjačnica ima slične kurseve i razlika je mala. Međutim, prilikom šetnje smo u blizini Mosta Slobode (Szabadság Híd) videli ogroman red ispred jednog lokala za zamenu novca. Shvatili smo da turistički vodiči znaju gde je povoljniji kurs pa tu dovode svoje grupe da razmene novac. Da li je kurs bio drastično povoljniji tamo pa da čekate u redu i po pola sata ne znamo, ali valjda su ti ljudi znali šta rade.


Vajdahunyad dvorac
Da li je zaista potrebno nekom preporučivati posetu Budimpeštu? Mislimo da ne. Ova sjajna metropola, fenomenalne arhitekture i jedinstvenog položaja s razlogom mami na hiljade turista. Nama je ovo bila treća poseta i definitivno poslednja. Zimi!
Šalu na stranu. Zima u Budimpešti nas sigurno više smrznuti neće, a ovaj fantastičan i prelep grad će nas videti opet!

*U ovom tekstu su korišćene fotografije nastale zimi 2019. i u proleće 2017. godine


Posted by at
loading..

No comments

Subscribe to: Post Comments (Atom)